O knjizi

Priče iz hotela su zbirka od jedanaest priča, u kojoj deset priča redom opisuje detalje prve. Evropa je do 2045. godine već ušla u novo doba, u kome više ne postoji borba protiv korupcije, odvratnih političara, zagađenja, bezdušne veštačke inteligencije, rasizma, ultranacionalizma i siromaštva. U ovim pričama pratimo Jovana i njegovu borbu za eleganciju. Kroz njegovu naivnost, strah i veliku žudnju za dinamičnijim životom otvaraju se razne teme za razmišljanje, maskirane estetskim elementima samih priča.

Ove priče su pre svega estetske. Tako je nastala prva priča, 2019. ili 2020. godine, kada sam bio student prve ili druge godine Računarskog fakulteta u Beogradu. Prolećna priča je prva koju sam ikada napisao u kojoj sam uspeo da sagradim neki nepoznati svet i odvojim se od ispovedaonice u obliku kratke priče. Teme su nastale nakon što sam postavio lokaciju, eru, i stil. Zato u Prolećnoj priči nema potrebe da se razmišlja previše. Bitnije je da se proživi cela trodnevnica u Hotelu Bagdala. Ostalih deset priča ima svaka svoju temu. One su detaljno opisani delovi Prolećne priče, našminkani estetikom.

Neki detalji u ovoj knjizi mogu da zaliče kao da su nastali ove, 2026. godine, kada je knjiga „puštena u narod“. Sofija Petrovna jeste Ruskinja, a meni tada nije bilo ni na kraj pameti da će sto hiljada Rusa da dođe u Srbiju zbog rata. Veštačka inteligencija nikom od nas nije značila ništa u životu kada je moje pisanje ovih priča bilo već gotovo. Značajno manje sam poznavao politiku tada, što se vidi u nekim pasusima. Neke motive sam ukrao sa albuma Tranquility Base Hotel and Casino i iz filma The Grand Budapest Hotel. Inspiracija je dolazila sa putovanja u Berlin kod sestre, iz redovnih odlazaka u Kruševac i iz beskonačnih razgovora sa najbližim ljudima, koji su me podržavali i kada sam pisao katastrofalne priče. Kroz motive može da se vidi i da sam tada zavoleo brutalizam i kvalitetnu garderobu. Kada sam sve ovo započeo, bilo mi je dosta života koji postaje sve brži, jurnjave za novcem i slušanja laži na televiziji. Hteo sam da otkrijem kakav bi bio svet u kome su te stvari prevaziđene.

Svima koji čitaju ove priče želim da probaju da misle samo o lepim stvarima, uprkos problemima sa kojima se bori Jovan, jer sam i pisao ove priče misleći o lepim stvarima. Zaboravite na izbledelost svojih najlepših sećanja, dodajte im boju i pretvorite ih u budućnost punu misterije, dubine i mašte. Ništa ne može bez boja.

Aleksa