Jagode

Doručak volim zato što je kuhinja hotela obraćala pažnju na sitnice, kao što je hrskavost hleba ili pena turske kafe. Retko kad sam gladan ujutru, ali uz prolećni povetarac i užurbanost prolaznika, volim nešto da pojedem jer hrana je često komplementarna okolini i čini ugodniji osećaj. Prolaznici idu na posao, na sastanke i na flo, a ja sedim i uživam. Doći će i njihovo vreme za uživanje, a ja bih i tada da ne radim ništa. Za ovakva razmišljanja zaslužan je Hotel, a Hotel je moja prizma današnjice. Česta okolišanja samo me teraju da bolje uživam kad sam ovde. Ne bih voleo da živim ovde, ugasila bi se sva sreća ovog mesta, ali ovaj lep period u Evropi je i dalje tu. Ne mogu da verujem da se srpski predeo Evrope ovoliko poboljšao.

Gala sedi preko puta mene i okleva dok jede omlet, što mi je bilo tužno jer je to moja omiljena stvar na meniju Hotela. Umorna od trčanja, zacrveneli su joj se obrazi i plava kosa joj je vruća. Trudio sam se da pomirišem sve što je oko nje da bih osetio blagi miris njene kože, a da ne bude napadno. Razmišljao sam o njenoj eleganciji.

Što ne jedeš taj omlet lepo? – zapitao sam je.

Nikad nisam gladna posle trčanja.

Šta misliš o novom filmu što se vrti, šta je sa Frostburnovom glumom? Uvek je glumio nekog senzibilnog lika, a sad kao da ne može da se snađe u drugačijoj ulozi.

Ništa posebno – reče Gala – mislim da je film ok.

A muzika iz filma?

Muzika je fantastična.

Slažem se.

Kako uvek možeš u ovakvom trenutku da održavaš ovaj small talk?

Što, doručak je, nisam za to da nas dan proguta ovako rano.

Pa dobro, meni doručak znači, što ne želiš da krenemo od priče o tome šta zapravo volimo da radimo?

Hajde, šta voliš, što voliš da fotografišeš? – nastavio sam.

Zato što volim da trenuci budu našminkani mojom maštom, to je moj način ekspresionizma.

Zanimljivo, lepo je kad se čovek izražava umetnošću.

Volim i da uokvirim te slike u albume, da napravim priču od toga koja će da vozi gledaoca, a i mene kroz osećanja koja želim da zapečatim.

Ja sam više za samu estetiku slike, osećanjima nije mesto u slici, nego možda u ljudima.

Pokazala sam ti neke slike, video si samo estetiku?

Slike su ti odlične, lepo je kad znaš tako nešto da napraviš. Znam ja jednog čoveka koji pravi lepe slike.

Opet okrećeš na small talk. Kako uspevaš?

Ne pitaj me kako uspevam. Hajde da naručimo kafu – rekoh.

Naručili smo espresso-total i šolju turske kafe. Nikad nisam jeo kolačić koji ide uz kafu ako vidim decu okolo, čak i ako ga ne traže. Gala je videla da nisam bio spreman da pričam ozbiljno, da je pustim da prodre u moja poveća razmišljanja iako sam se zaljubio. Nasmejao sam se, uhvatio je za ruku i šapnuo “pričaćemo o svemu”. Tada sam osetio miris njene plave kože koji je isparavao kroz tkaninu. Moja ljubav prema slatkom životu me vuče na to da se potrudim da u taj život uvučem nju. Ona bi mogla da bude moja žena u Hotelu i van, van Srbije i da je vidi moje društvo iz Italije. A tek onda kad se vratimo opet ovde, popričao bih s njom o svojim osećanjima jer ranije ne bih ni imao vremena od življenja zaslađenog života.

Popeli smo se u sobu i rekao sam joj da legne na krevet da odmori, dok ja ležim na sofi. Uprkos trudu da joj predstavim svoj mekani život, pristao sam na to da joj se otvorim, verovatno jer sam sobu smatrao prikladnijim mestom za to. Sobe u hotelima za mene nisu bile ljubavne sobe, već jedan vid intime i privatnosti za koju je naročito ovaj hotel garantovao.

Gala, ja sam želeo da neke stvari ostavim za kasnije, ali ako hoćeš da me upoznaš, pucaj, sad smo u sobi i nema distrakcija.

Znala sam da ti je trebalo malo vremena, ali sad me je zaintrigiralo, zašto baš tako?

To su stvari koje su me načinili građaninom kakav sam danas – rekoh u šali – Ja sam odlučio da često odbacujem dubinu zbog estetike, jer je estetika dobijala manjak pohvale zarad toga što ljudi u svemu traže dubinu.

Kako se to preslikava na nas?

Tako što znam da voliš estetiku, kao što ti znaš da ja volim duboke razgovore, samo sam mislio da mogu da te povučem i predstavim ti takav život, pa ako ti se svidi, da se upoznajemo dalje. Sve žene koje sam neuspešno voleo su bile preplavljene mojim maštarijama i kaskadnim filozofiranjem o stvarima. Nisam hteo da ti budeš jedna od tih žena.

I kako su se završile stvari sa tim ženama?

Tako što me shvate ili kao dete ili kao oca. Ja sam zaglavljen u ovim godinama već dugo. Nisam ni jedno ni drugo. Tumaram i čekam nekog kao što si ti da me uštipne za srce, a onda moje srce da zagrize tu ruku i da ne pušta.

Šta ti znaš kakva sam ja žena. I ja volim da uživam u površini, ali ne želim to da radim sa ljudima u koje nemam poverenje.

Tu sam da ti pružim poverenje, sad je već očigledno da sam se otvorio.

Sačekao sam je da se istušira nakon mene i presvuče. Izašli smo iz sobe 404 i hodnici su vrlo prijatni sada. Kako smo hodali, posmatram joj cipele i ruke koje lepršaju, dok nas obuzima plavičasta boja hodnika i biljke na kojima je veoma prigušen sjaj. Jedan od posade hotela koji održava prostorije je napravio blag osmeh koji je govorio da zna kako se osećamo, međutim, Galino lice pokazuje blagu zabrinutost. Sišli smo u baštu hotela da igramo domine, veče je već palo i cveće je izgledalo kao da svojim sitnim korenima drži celu baštu. Prvo smo naručili supu. Kroz načine njenog ponašanja, usaglasila je celu baštu koja stoji na istoj podlozi kao i cveće. Ako kašiku drži previše čvrsto, bašta postane uža, a kako završava svoj tanjir supe tako i bašta postaje punija. Videla je da pažljivo gledam sve njene pokrete. Nakon supe otišla je sama do kuhinje i vratila se sa činijom jagoda sa kremom. Osoblju iz restorana je promaklo da joj zabrane da to uradi, kao da je i nad ljudima preuzela kontrolu kao i nad baštom.

Ne moraš ničeg da se bojiš, otvorio si se, ja sam te saslušala i sad te znam bolje.

Stavi dominu.

Šta misliš, da li život mora da bude komplikovan, jednostavan ili nešto između?

Mislim da mora da bude jednostavan – rekoh.

Slažem se, ali kako si onda došao do toga da imaš redoslede, prvo užitak, onda upoznavanje, pa nešto posle toga, pa onda opet nešto drugo?

Moj smisao o jednostavnosti je takav da kakve god odluke napravim, one neće narušiti ono što sam planirao sledeće da uradim – rekoh to i stavih dominu na sto koja je preokrenula igru u moju korist.

Vidiš, moj smisao jednostavnosti se poklapa sa idejom o iskrenošću. Ako sam iskrena prema sebi i drugima, nemam potrebu za suvišnim razmišljanjima.

Gala je suština jednostavnosti. Besprekorno čista ali i lenja osoba sa ogromnom snagom koja me pomera sa mesta. U njenoj ideji o jednostavnosti, video sam da sve što radi je iz čistog zadovoljstva. Kako veče traje, počinjem da prevazilazim ove stvari oko otvaranja prema njoj i oko truda da joj predstavim svoj život i njena prolećna haljina me uvlači u sebe, kako kažu danas “intimizuje”. Privlači me i tera me da je sažvaćem i kada je konačno pojedem da ostane samo naga Gala, njena seksualnost i romantika. Nažalost videla je to zbog načina na koji spuštam domine na sto. Mogla je to da vidi zbog sklada koji je uspostavila s baštom kada smo izašli iz sobe. Nije reagovala na to. Sada su joj stopala spremna da zakorače, a ruke su joj se odjavile iz razgovora. Celo večerašnje ponašanje bilo je primer elegancije. Stopa elegancije u svetu je jedan od popularnijih grafikona koje prate ljudi. Zamišljao sam je kako vuče krivu u vis.

Već neko vreme nije progovorila. Domine su se čule neprijatno glasno. Već predugo i ne želi da igra, što je ostavilo dosta prostora da je lako pobedim.

Jovo, ja sada ustajem i idem. Naše reči više nemaju značaja kada ovako pričamo. Verovatno ćeš mi biti drag, a šteta je što je moja osetljivost prema nekim stvarima konačno iskočila na površinu.

Šta to treba da znači?

To je to. Ne mogu da se upustim u ljubav s tobom, ne sviđaju mi se tvoji redosledi u životu i nemam strpljenja za to, nažalost.

Nisam mogao ništa da kažem na ovo. Kada osoba, dok priča, pogleda takvim očima kao što ih ona ima, čovek nema puno izbora osim da prihvati to. Nisam siguran da li je trebalo da je pitam da li je primetila da želim da je odvedem u sobu opet, sada iz drugih razloga, ali ona je znala šta je čeka sa mnom svakako. Čeka je neiskren život i puno mojih načina da joj tražim razumevanje. Ipak se jesam previše rano otvorio. Nisam probao da je zadržim da ne ode, jer bih ispoljio svoju odavno zatapkanu narav da tražim nešto više od ljudi koji ne mogu to da mi pruže. I ta narav i to što sam hteo sa njom u 404 van konteksta su stvari koje sam se trudio da pokrijem i gurnem negde u nepovrat.

Spakovao sam domine i odložio ih ispod stola za kojim smo sedeli u bašti. Tirkizno kupatilo sa narandžastim linijama je odlična uteha za zeleno veče koje sam doživeo.