Policija

Sva moja najmuževnija pokajanja eksplodiraju iza mojih očiju kao američki sportovi. Zidovi hotela obloženi crvenim tapetima u hodniku ispred soba postaju ljubičasti, a biljke zelenije. Voleo bih da odmah dođe novo proleće. Osim oštrih pogleda policije, iščuđene Gale i lažnih suza Sofije Petrovne, dva čoveka iz posade hotela su stajala na kraju hodnika okrenuti leđima. Negde se odmotava rolna mojih sećanja, neuspeha i dobrih ljubavi. Samo znam da je tako zato što je jedini moguć trenutak za odmotavanje kada je sve kao kad stari moj sci-fi zaustavi vreme. Inspirativna budućnost je stigla odavno i zaustavila vreme onog trenutka kada sam postao svestan svojih odluka. Koraci u susednim hodnicima su glasni i niko ne bi da skrene u ovaj hodnik.

Zamolio sam policiju da mi ne stavi lisice na ruke dok ne izađemo iz hotela, ali svakako su ih stavili. Srećom je pri izlasku iz hodnika naleteo konsijerž i sproveo policiju koja me vodi do zadnjih vrata hotela koja koriste samo ljudi iz osoblja. Tokom celog puta sve što sam čuo su cipele. Nikako ne mogu da shvatim zašto se sve ovo desilo. Sofija je imala sve što je htela, Galu razumem, ali je i osuđujem jer nije brinula o meni, mislivši da nije još uvek kasno da me uhvati. Nije morala da se predomisli. Jednom mi je neko učinio uslugu i nikad se nije predomislio i manje mi je činilo zabune. Policijski auto vozi dosta brzo, što mi i odgovara jer treba da se vratim nazad u Evropu.

Kafa, klozet, toalet i znojavi policijski radnici. Kako je policija jedan nostalgičan pojam ovih dana. Toliko je policijskih organa radno i na-ulicama tako da svaki od njih predstavlja jednu zasebnu policijsku celinu i uopšte ne podseća na staru organizaciju. Prostorije jesu onakve kako sam i mogao da ih zamislim – sveže okrečene i čiste. Tu su i saksije. Feminizam je uzdigao ženu na nivoe koji nisu toliko visoki, već kao platforme lebde negde u daljini i bivaju nedostižne. Uvek sam neuspešno hvatao misao koja uživa moju sliku o feminizmu.

Jedan od policajaca, nisam zapamtio ime, doneo mi je izveštaj o načinjenim prekršajima. „Javni prikaz pripreme seksualnog akta“ i „Uvođenje dodatne osobe ženskog pola na mesto seksualnog akta“. Nisam siguran da li moja reputacija u gradu ide u prilog svim dokazima koji postoje da nije moja krivica. Sexpo inspektor je znao da je ključ sobe 404 bio van mog tela, a Sofija je bila u sobi naga, dok smo Gala i ja bili obučeni. Milan Kestenić je mogao da svedoči o tome takođe, o trenucima kada je on bio sa Sofijom i kada su se rastali, a verovatno ga i jesu pozvali telefonom. Svi glavni likovi od ovog vikenda su promešani u sexpo mikseru. Dokazi protiv mene su postojali u vidu pesme za Sofiju i same scene koju su zatekli.

Prvu izjavu je davala Sofija.

Jovan me je ubedio da treba da mu se zahvalim na najniži način, degradacijom žene, za pomoć oko stvaranja poznanstva. Ja sam morala to da uradim jer se bojim posledica. Znamo da nema partnera i da često prilazi ženama bez partnera. Provodi vreme u kazino klubu. Napisao mi je pesmu. Plašila sam se.

Jovane, komentar? – reče sudija.

Nemam komentara.

Gala, Vi ste na redu.

Ja sam zaprepašćena gestom gospođice Sofije i ovo je bila vrlo neočekivana stvar s obzirom na moje kratko poznanstvo gospodina Jovana. Svojevoljno sam krenula sa Jovanom do sobe, nebitno iz kojih razloga-

Kojih razloga? – reče sudija

Htela sam da spavam sa njim. Iskreno. Međutim povređujuće je videti golu ženu u njegovoj sobi u tom trenutku. Možda nisam sposobna da dam pravu izjavu.

Sada se mislim, kako bi bilo dobro da se vratim u hotel samo da provedem noć sa njom. Samo da napravim da mi ruke budu nežne kao da mogu da volim iz sve snage, kao da sam opet dete. Osećam se kao da su me zbog nje isterali iz hotela i rekli mi da nisam dostojan institucije.

Hvala, Gala – reče sudija Jasmina – svesni ste da bi izjave trebalo da budu duže. Ovaj slučaj je pokriven od sexpo agenata koji su se brzo našli na sceni.

Sačekajte, sudija – reče Sofija – moram da pročitam pesmu koju je napisao Jovan.

Pesmu ste predali sexpo inspektorima i pročitali su je, to je uključeno u ovaj slučaj, ne brinite.

Insistiram, postoje neke stvari koje bi trebalo svi da vide.

Skrivena u slici ovog kazina

Kriješ se u dezenu

Satenskog podijuma

Ne treba mi slika

Treba mi dinarčić

Da zaigra

Kao što ti znaš

Onda kad si vatrena

Ova pesma i mojih pet minuta dosade u h-vozu, što i sam voz dozvoljava – svega pet minuta dosade i ni minut više, naterali su dosta glasova da se zbrkaju u mojoj glavi koja sada čuje samo cipele. Ideja pesme je, prema oceni Sofije, koja je komentarisala svaku liniju javno, bila da ja ne želim ništa ljudski od nje, već da je iz kazina odvedem u sobu. Masni zidovi sudnice, uprkos tenziji, zadržali su gracioznost i stil same konstrukcije. Istina je da me nikad nije interesovala Sofija. Nisam nikada ni naučio da razdvojim žene jedne od drugih među onima prema kojima nemam naklonost.

Jovan Dojić neka sada da svoju izjavu – reče sudija.

Zamolio bih, konsijerž Petrovića, da istupi. Molim Vas objasnite sve u moje ime. Siguran sam da možete – rekoh.

Molim Vas, poštovani gospodine, ne dozvolite da se ovo desi – reče Petrović – bojim se da ću narušiti pravilnik institucije koju se nadam da i Vi poštujete.

U pravu ste, konsijerž, možda je istina da se previše oslanjam na instituciju. Hvala Vam što ste mi se obratili sa poštovanjem i u ovakvom trenutku. Ove rečenice su… ja nikada nisam očekivao da ću završiti na sexpo odeljenju, pogotovu sa celom kontroverzom koja je aktuelna povodom ovog odeljenja. Uspeli ste da dovedete državu na nivo elegancije i na nivo zdravlja takav da Evropa nije spremna da iskopira sve promene, a kamoli Anglo države. Trenutno jesmo deo Nove Ugarske, ali smo i dalje Srbija, što pokazuje ovo odeljenje. Galu morate da izuzmete odatle, to je osoba bez strogog karaktera. Sofijine namere su bile brutalno luckaste. Srećom, ovde se vidi, uzevši samo činjenice, da ja nisam ništa hteo sa njom. Nestanak ključa je obavestio policiju, inače bih se obratio osoblju iz lobija i ne bi bilo potrebe za policijom. Pesma je napisana zbog umetnosti, a završila je kod nje iz komfora i zabave koje zahteva kazino soba. I da, izvinio bih se još jednom konsijeržu i celoj posadi Hotela.

Gospodine Jovane, ovo nije primerena izjava – reče sudija – komentari o državi, vrlo emocionalan način govora, pritom, donela sam odluku odavno. Vaše je bilo samo da iznesete ono što mislite da su za Vas činjenice. Odgovaraćete nekom naknadom za ove sitnice. Pritom, i Hotel Bagdala bi mogao da podnese tužbu.

Hotel neće podneti tužbu protiv gospodina Jovana – odgovorio je konsijerž – ne smemo da zaboravimo da smo ljudi.

Gospodine Petroviću! – uzviknu sudija.

Ništa se nije desilo na kraju ni sa kim, samo na drugi način u odnosu na rane dve-hiljadite. Sofija je dobila zabranu ulaska u Hotel Bagdala na 34 dana, ja sam dobio kaznu od dve hiljade franaka. Sada kada ova zgrada koja mi se kači na ramena ne postoji, voleo bih samo da me vrate u hotel i da mogu da prislonim ruku na Galino rame još jednom. Od 2031. godine mesec traje 34 dana zbog novih otkrića. Sunce se činilo nikad bliže i svako zlato na koje sunce sija kao da želi da se izmigolji i ode u svemir. Nisam hteo da razmišljam o razlogu zbog kojeg je Sofija htela da me namesti – da li je to zbog njene feminističke organizacije ili istinski iz ljubomore. Gala je imala tanke reči. Smešno je što ptice koje su letele ovih dana su pretežno bili vrapčići i neke nalik prašumskim. Podseća me na šarenu adolescenciju i glorifikaciju svega toga.

Saslušanje je trajalo koliko je bilo potrebno, oko sat – sat i po vremena. Zidovi ni u jednom trenutku nisu želeli da ih zagrlim. Dovoljno masnoće i boje se već slivalo sa njih. Zvuci cipela nikad nisu prestali da se čuju, sve dok nisam ušao u h-voz, nakon što mi je pansion-kurir preneo stvari iz hotela do perona. Poker sobe su uvek zanimljive ovde u kotlini, u Hotelu, i ne bih voleo da me ovo spreči da idem tamo. Nekad pomislim, dao bih sve što imam da živim u tom hotelu. Ali nikad neću, zato što život nije otvoren za takav luksuz. Život ne sme uvek da bude sladak i čovek zauvek treba srećno da želi da dođe do svoje sobe 404. Moji putevi su bili izvezeni koncem kratkih užitaka. Još kada nisam ni razmišljao o sexpo-u. Sve iz srednje škole, fakulteta i do novosoca, bacio bih da bi prodro u žestinu života koji je preda mnom i koji mi uvek promakne. I rekao bih da nije promakao da nisam završio na odeljenju sexpo-a ovaj put. Svi ljubičasti zidovi se ne vraćaju da budu opet crveni, možda do sledećeg puta.

Sofija je zgodna žena, ja sam zamišljao žene svetlije i mekše. Međutim, razočarenje je zapravo to što je moj rukopis završio kod nje. Gali na kraju nisam poklonio ništa, a tako i treba da bude. Voleo bih da odmah dođe novo proleće. Cvetna strana mene je opet zauzela dosta sedišta u mojoj hali introspekcije. Stvarno, bilo je uzbudljivo.